О Чукарици Историја

Недавно је Чукарица ушла у други век свог постојања у статусу општине, међутим права историја постанка, почиње давне 1842. године на ушћу Топчидерске реке у Саву, испод брда Камењак, где  је саграђена мала кафана. Ту су пре уласка у Београд, свараћали трговци и путници из Шапца, Ваљева, Уба и Обреновца. Ту кафану је узео у закуп Стојко Јанковић кога су прозвали „Чукар“, а кафану назваше „Чукарево“, касније је цео крај добио назив Чукарица.

Од тада до данас Чукарица је прешла дуг пут од од једне велике ледине, крај путничке Чукареве механе до првог индустријског центра и туристичке атракције Београда. Наредни велики догађај у бурној чукаричкој биографији наставља се средином 1861. године кад писац и дипломата Матија Бан на брду с лепим погледом на Саву и град подиже летњиковац где се окупља тадашња београдска елита.

Фабрика шећера

Фабрика шећера
Крајем 19. века Матију Бана следе други богати људи који на Бановом брду граде виле, док на обали Чукаричког рукавца ничу фабрике и радничке колоније, а изградњом постројења на Белим водама 1892. започиње историја модерног београдског водовода. Индустријски бум Чукарице започиње изградњом комплекса прве шећеране на Балкану и бродоградилишта првог српског повлашћеног паробродарског друштва. Већ 1904. она има 762 становника, шест фабрика, 35 самосталних радионица и осам јавних грађевина.

Ипак само формирање општине Чукарице није ишло глатко, јер се томе одлучно противила општина Жарково, којој је ова територија припадала до 1911. године. Процес проглашења за општину покренули су чукарички индустријалци из економских разлога и то је довело до озбиљног сукоба са Жарковчанима, који су подигли страховите демонстрације, а дошло је и до сукоба са полицијом, али ток историје је је био покренут и није се могао зауставити. Народна скупштина краљевине Србије 17. децембра 1911. године донела је одлуку да се Чукарица може издвојити из Жарковачке општине и 31. децембра 1911. године објављивањем указа Краља Петра, Чукарица постаје општина и добија своју самосталност.

Споменик српским ратницима

Споменик српским ратницима
Недуго затим почиње први светски рат који Чукарицу затиче у огромном развоју и на жалост тај први део наше историје прекида у периоду од наредне четири године. Успон од Чукаричког рукавца до Бановог брда је био поприште најжешће битке за одбрану Београда, а храбри браниоци су у бици до задњег задржавали елитне немачке јединице подржаване пакленом артиљеријском ватром. Због тога је немачки цар Вилхелм наредио да се нападачи и јуначки браниоци Аде циганлије и Бановог брда сахране заједно и да се српским војницима подигне споменик који и данас на Кошутњаку поносно стоји.

У периоду између два рата граде се фабрике које су обележиле једну епоху: “Зеленгора” и “Картонка” на Умци, ФМП на Чукаричкој падини, бродоградилиште “Бродотехника” на Макишу, Шелово складиште нафте, као и фабрика за производњу авио-мотора и делова у Раковици, која је тада била део Чукарице.

Фабрика Иво Лола Рибар - Железник

Фабрика Иво Лола Рибар - Железник
Замајац привреде после Другог светског рата била је фабрика “Иво Лола Рибар” у Железнику која је запошљавала хиљаде људи и извозила широм света. Од 154.632 Чукаричана, колико је је било 1990. године, њих 34.056 је радило у предузећима у овој општини, док је сама “Лола” тада запошљавала 9.800 радника. Међутим период индустријске-радничке Чукарице врло брзо се гаси увођењем санкција деведестих, долази до краха индустрије у целој држави и Чукарица креће другим путем.

Од раних деведесетих до данас становништво Чукарице увећало се за педесетак хиљада, а индустријски гиганти више не постоје. Данас Чукарица броји близу 200.000 становника, а број њених житеља и даље убрзано расте. Само у последњих неколико година на Чукарици је свој кутак за леп и пријатан живот пронашло више хиљада нових Чукаричана. Уметници и боеми су међу првима открили магију првих сплавова у Чукаричком рукавцу, да би мит о градској оази Ади циганлији кроз слике и књиге коначно овековечио Момо Капор.

Ново време Чукарице је почело са  новим мостом преко Саве, који директно повезује Чукарицу  с остатком Београда чинећи је још атрактивнијом за инвестирање у области туризма, угоститељства и станоградње. Перспектива је пред нама, дођите и уверите се.

Powered by CMS STUDIO